20 Feb

Ribella hummus

RIBELLA   HUMUS          
Humus je namaz, umak ili pasta napravljena od leblebije i tahinija i obično se jede uz pita hleb, tortilje i slično, u hrono ishrani najčešće za doručak. Pošto se on pravi od leblebija, koje su veoma zdrave jer ne sadrže holesterol i zasićene masti. Bogate su proteinima, biljnog porekla.
Takođe  humus preporučujemo vegetarijancima i ljudima koji poste. Leblebije su efikasne u sprečavanju nagomilavanja holesterola u krvnim sudovima. Pored toga, takođe regulišu nivo šećera u krvi. Humus sadrži dosta omega 3 masnih kiselina,  ovo jelo ima i gvožđa, vitamina B6, mangana, bakra, folne kiseline i amino kiselina. Triptofan, fenilalanin i tirozin su amino kiseline koje se nalaze u humusu i koje promovišu dobar i kvalitetan san i podižu raspoloženje.
HUMMUSnatural_1424859868_300x0HUMMUSkari_1424857213_300x0
HummusBundeva_1424856938_300x0    HUMMUS-itake_1424852864_300x0    HUMMUSPikant_1424855331_300x0
Hummus preporučujemo kao namaz u sendvičima, kao preliv za salatu ili testeninu ili kao umak za sirovo povrće i prilog za glavna jela.
U odnosu na rezultate ispitivanja Testa intolerancije na namirnice mi našim korisnicima savetujemo Ribella humuse a to su :
  • Natural Hummus
  • Hummus Kukuruz
  • Hummus Kari
  • Hummus Semenke bundeve
  • Hummus Urnebes
  • Hummus Šitake
  • Hummus Pikant

U narednih mesec dana, naši korisnici koji obavljaju pregled u našem Savetovalištu za hrono ishranu na poklon dobijaju jedno pakovanje Ribella Hummus od 50g. Da li na poklon dobiju Ribella hummus natural, hummus pikant, hummus šitake, hummus semenke bundeve zavisi od ispitivanja testa intolerancije na namirnice koji se obavlja na Mora aparatu.

Uživajte uz ukusne Ribella hummuse .

Vaš tim

Savetovalište za hrono ishranu , Novi Sad

blog

 

05 Oct

Fizička aktivnost

Eksperti Svetske zdravstvene organizacije definisali su individualne energetske potrebe organizma kao količinu odgovarajućeg energetskog unosa putem hrane, koji treba da bude u ravnoteži sa rashodom energije i da obezbeđuje optimalnu telesnu masu, telesni sastav i održavanje potrebnog nivoa fizičke aktivnosti. Istovremeno, takav energetski unos treba da bude usaglašen sa dugotrajnim dobrim zdravljem.

Ukupne dnevne energetske potrebe čoveka zavise od pola, uzrasta i nivoa fizičke aktivnosti. Energetski unos treba da bude u ravnoteži sa energetskim rashodom, drugim rečima MORATE JESTI DA BISTE BILI ZDRAVI I DOBRO UHRANJENI .

Kod dece, trudnica i dojilja, potreban energetski unos obuhvata i energiju neophodnu za izgradnju novog tkiva ili sekreciju mleka, u količini koja obezbeđuje dobro zdravlje. Najveći deo dnevnih energetskih potreba je neophodan za rashod bazalnog metabolizma tj. odvijanje svih vitalnih funkcija organizma u fazi mirovanja.  Od 45-70% ukupne unete energije se potroši na rad srca, pluća, bubrega, mozga itd.

Energija potrebna za bazalni metabolizam zavisi od:

  • telesne mase
  • telesnog sastava
  • uzrasta
  • pola
  • klimatskih faktora
  • genetskih faktora
  • zdravstvenog stanja

Energija potrebna za mišićni rad učestvuje sa 20-40% u ukupnom energetskom rashodu. Veličina energetskog rashoda u fizičkim aktivnostima zavisi od vrste, intenziteta i trajanje aktivnosti.

Kod prekomerno uhranjenih i gojaznih osoba preporučuje se umerena fizička aktivnost u vidu šetnje, 1-2h pre obroka u trajanju od 30 min. Kada se dostigne poželjan telesni sastav poželjna je i intenzivnija fizička aktivnost ali u svakom slučaju važno je vreme kada se vežba. Svrsishodno vežbanje je ono koje se poklapa sa prirodnim ciklusom lučenja hormona koji fiziološki razgrađuju masti.

Kako je u ishrani takođe veoma bitna fizička aktivnost moramo da naglasimo novu saradnju sa poslovnim prijateljima OK Vojvodina NS Seme.

 Obećavamo recept za dug i zdrav život !

 

pizap.com14440508170961

24 Sep

Biljna vlakna u zdravoj ishrani

Brojna istraživanja govore u prilog upotrebi biljnih vlakana u ishrani jer je utvrđeno da imaju pozitivan uticaj na prevenciju ali i na lečenje mnogih oboljenja. Glavni izvori biljnih vlakana su žitarice, voće i povrće.

6111_zitarice-foto-Dreamstime_iff           Biljna vlakna predstavljaju sastavne delove biljnih ćelija, koji uneti hranom, ne podležu procesu varenja u tankom crevu, a u debelom crevu pod delovanju bakterija se samo delimično razgrađuju. Za razliku od makronutrijenata (ugljeni hidrati, masti, proteini) biljna vlakna ne daju organizmu energiju, ali zato predstavljaju dragocen izvor mineralnih i vitaminskih komponenti i imaju važnu    ulogu u organizmu. Biljna vlakna se uglavnom sastoje od složenih ugljenih hidrata, a njihova najčešća podela u odnosu na rastvorljivost u vodi je na: nerastvorljiva (ʺsirova vlaknaʺ) i rastvroljiva vlakna (ʺdijetalna vlaknaʺ).

          Generalno gledano nerastvorljiva vlakna imaju glavnu ulogu u prevenciji digestivnih poremećaja, dok su rastvorljiva značajna za regulisanje dijabetesa, smanjenje holesterola i gojaznosti. U nerastvorljiva biljna vlakna spadaju: celuloza, hemiceluloza, inulin i lignin. Celuloza i hemiceluloza predstavljaju složene ugljene hidrate koji se ne vare u ljudskom organizmu.

vrste-i-namjena-brasna_530485e3ccd54          Prirodni izvori celuloze: integralno brašno, pšenične mekinje, kupus, mlad grašak, kelj, paprike, kora krastavca. Pšenične i kukuruzne mekinje imaju više nerastvorljivih vlakana pa su značajne u prevenciji teških oboljenja debelog creva. Ova vlakna imaju sposobnost da upijaju vodu i to čak 15 puta više nego što su sama teška, na taj način povećavaju zapreminu crevnog sadržaja pri čemu dolazi do omekšavanja stolice. Ovo smanjuje vreme prolaska hrane kroz želudac i creva i smanjuje se pritisak u lumenu creva. Zbog ovakvih osobina, nerastvorljiva biljna vlakna se koriste u lečenju zatvora (opstipacije), hemoroida i u prevenciji raka debelog creva.

          Povrće iz grupe krstašica: kupus, kelj, prokelj, karfiol, brokoli i dr. su odličan izvor sirovih biljnih vlakana. Pripremljene u vidu svežih salata mogu da se koriste za otklanjanje zatvora, preveniraju rak debelog creva, divertikulozu i druga oboljenja. Efekat sirovih biljnih vlakana je veći kada se povrće koristi u sirovom stanju.

povrce-921          Rastvorljiva biljna vlakna (ʺdijetalna vlaknaʺ) sa vodom grade gel, koji oblaže sluznicu creva i dovodi do sporijeg prolaska sadržaja kroz želudac i creva a samim tim i do smanjene resorpcije nekih materija u tankom crevu (šećera, masti,   holesterola). Konzumiranje rastvorljivih biljnih vlakana bitno smanjuje postprandijalnu hiperglikemiju, ovo je značajno u ishrani kod dijabrtičara jer se time smanjuje količina potrebnog insulina. Rastvorljiva biljna vlakna imaju sposobnost da povećavaju i izlučivanje žučnih kiselina putem stolice. Ovo dovodi do povećanog staranja žučnih kiselina iz holesterola, čime dolazi do snižavanja koncentracije ukupnog holesterola u krvi, kao i do snižavanja koncentracije LDL (lošeg) holesterola uz izvesno povećavanje HDL (dobrog) holesterola.

voce-ilustracija-foto-nadlanu-com

          U rastvorljiva biljna vlakna spadaju: pektini, gume i sluzi. Pektini se nalaze u jabukama, kruškama, mesu pomorandže, grepfruta i limuna, korenasto povrće-šargarepa.

                                                                                                                                            

mekinje            U žitaricama se nalazi jedna podvrsta pektina tzv. β-glukani. Smatra se da oni imaju veliki uticaj na snižavanje holesterola a velika količina ovih vlakana nalazi se u ovsenim mekinjama. Pirinčane, ovsene i      ječmene mekinje imaju više rastvorljivih biljnih vlakana pomažu u snižavanju holesterola. Ražene mekinje sadrže dosta rastvorljivih vlakana i imaju veći uticaj na postprandijalnu glikemiju u odnosu na ostale vrste mekinja.

          Preporučeni dnevni unos u ljudskoj ishrani je od 25-35 g. Istraživanja pokazuju da većina ljudi dnevnom ishranom unese samo 50% preporučene dnevne doze (oko 12g umesto potrebnih 25-35g). Ovo može da uzrokuje otežanu probavu i da dovede do zatvora. Veoma je važno unositi podjednako rastvorljiva i nerastvorljiva biljna vlakna.

          Pri naglom prelasku sa ishrane sa malom količinom biljnih vlakana na ishranu sa povećanom količinom može da ima za posledicu povećanu količinu stolice, nadimanje, pojačanu flatulenciju (gasove) a ponekad i dijareju. Uzrok ovih pojava jeste fermentacija biljnih vlakana u debelom crevu pod dejstvom crevnih bakterija, pri čemu dolazi do stvaranja gasova, ugljen dioksida i metana. Ovi neželjeni efekti su uglavnom prolaznog karaktera. Neželjene efekte moguće je izbeći postepenim povećavanjem biljnih vlakana u ishrani.

shutterstock_74724304Namirnice koje sadrže velike količine biljnih vlakana sadrže i veće količine fitata koji mogu da vežu mineralne materije (cink, gvožđe, kalcijum, magnezijum) i oligoelemente i na taj način da smanje njihovu apsorpciju. Zato se osobama koje unose veliku količinu biljnih vlakana savetuje da povećaju unos ovih mineralnih materija kao i vit C, koji potpomaže apsorpciju gvožđa.

          Međutim, postoje određena stanja i bolesti u kojim bi trebalo ograničiti unos biljnih vlakana: opstrukcija creva, Kronova bolest, ulcerozni kolitis. Kod ovakvih stanja bi trebalo ograničiti unos žitarica u zrnu, sirovo voće i povrće zameniti kuvanim i pasiranim a leguminoze koristiti pasirane kako bi se smanjio unos nerastvorljivih biljnih vlakana.

Nutricionista Anka Džigurski

31 Jul

Tikvica kao izvor vitamina i minerala

Tikvica kao izvor vitamina i minerala

Iskoristite tikvice koje sada ima u izobilju, tikvica je veoma zdrava !

Već svima dobro poznato je da tikvice imaju nisku kalorijsku vrednost a sa druge strane su bogate hranljivim sastojcima i pri tome povoljno utiče na održavanje vitke linije i dobrog zdravlja.

fresh marrow fruits with green leaves

 

downloadTikvice su izvor  vitamina B2, C, A kao i magnezijuma, mangana,  bakra,  folne kiseline, fosfora.  Savetuje se da se kod tikvica nikako ne guli kora jer je ona prepuna vrednih materija.

Ono što jeste jedna od najbitnijih osobina tikvice je to da ona naš organizam snabdeva biljnim vlaknima što znači da rešavaju problem kod zatvora  i čiste creva.

Tikvice možete pripremati na mnogo načina. Da li želite kuvane tikvice ( punjene tikvice, čorbice od tikvica) , grilovane tikvice kao prilog uz glavno jelo . Takođe u hrono ishrani tikvice možete pripremati za doručak kao na pr.  uštipke od tikvica, pita od tikvica, počacice sa tikvicama.  Za večeru bismo vam preporučili grilovane tikvice sa sirom.

Takođe vam savetujemo idealan recept za večeru, a to su  Špagete od tikvica sa belim mesom.

unnamed

                                                           Špagete od tikcica sa belim mesom 

Napomena : izbor namirnica prilagoditi rezultatima Mora testa intolerancije na hranu.

tikva                  tikva1

 Grilovane tikvice sa sirom                                     Grilovane tikvice