07 Oct

DIJABETES

 Šta je dijabetes?

Dijabetes ili šećerna bolest je hronično endokrinološko oboljenje, koje za posledicu ima povećanje nivoa šećera (glukoze) u krvi.

Javlja se kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili proizvedeni insulin ne deluje na pravilan način.

Postoje tri različita tipa dijabetesa: dijabetes tipa 1, dijabetes tipa 2 i gestacijski (trudnički) dijabetes.

Epidemiološki podaci

Dijabetes ima karakteristike epidemije i predstavlja ozbiljan zdravstveni  izazov sa kojim se suočava savremeni svet, a komplikacije dijabetesa negativno utiču na kvalitet i očekivano trajanje života.

Poseban značaj imaju stečeni činioci jer su najčešći, a mogu se upravo ishranom  prevenirati:

  • prekomerna telesna masa  i gojaznost
  • nepravilna ishrana (prekomeran unos prostih šećera)
  • smanjena fizička aktivnost
  • trigliceridi  > 2,82 mmol/l
  • HDL holesterol  <0,90mmol/l
  • dijabetes u trudnoći
  • povišen krvni pritisak ( iznad 140/90 )

Komplikacije bolesti

Na pojavu komplikacija dijabetesa utiču  regulacija nivoa šećera u krvi, dužina trajanja lečenja kao i način lečenja, komorbiditeti, faktori rizika (pušenje, gojaznost, fizička inaktivnost, nepravilna ishrana), tip dijabetesa i starost pacijenata.

Neadekvatno regulisan dijabetes ima za posledicu ubrzanu aterosklerozu krvnih sudova, naročito ako pacijent ima i ostale riziko faktore potencijacije ateroskleroze (povišen krvni pritisak, dislipidemije, pušenje, hiperhomocisteinemiju, sedentarni životni stil, porodični hereditet, greške u ishrani). Ovo se manifestuje uvećanim rizikom od kardio i cerebrovaskularnih bolesti-infarkt srca i mozga, oštećenje periferne cirkulacije na ekstremitetima-gangrene, promenama na očnom dnu, oštećenje bubrega i drugih unutrašnjih organa.

Način lečenja

U zavisnosti od nivoa glukoze u krvi, tipa dijabetesa, komorbiditeta, komplikacija, faktora rizika u prvoj liniji terapije se predlažu izmene u životnom stilu-izmene načina ishrane, prestanak pušenja, uvođenje odgovarajuće fizičke aktivnosti, kontrola telesne mase i po potrebi mršavljenje, zatim su tu regulacija krvnog pritiska, lipida i ostalih bitnih parametara iz krvi i urina.

Od češće korišćenih lekova za smanjenje nivoa šećera u krvi se koriste oralni hipoglikemici i insulinski sentisajzeri koji imaju za cilj smanjenje apsorpcije šećera iz hrane, olakšavanje ulaska šećera u ćelije, kao i pospešivanje lučenja insulina iz pankreasa.

Ukoliko nedostaje insulina, on se nadomesti insulinskim injekcijama u odredjenom režimu.

Uticaj hrono ishrane na šećernu bolest

Uravnoteženom i redovnom  ishranom, bez šećera, veštačkih zaslađivača kao redukovanim unosom voća, testenine, hleba i krompira može se značajno doprineti snižavanju vrednosti šećera u krvi.

Gojaznost je vrlo često udružena sa dijabetesom, pa se kroz program restrikcije u hrono načinu ishrane, pacijenti rešavaju viška kilograma, smanjuje se periferna insulinska rezistencija, a kroz adekvatno odabrane namirnice konzumirane u određeno vreme rasterećujemo pankreas i preveniramo njegovo iscrpljivanje, kao i potrebu za uvođenjem insulina u terapiju dijabetesa tip 2.

Mogućnosti prevencije i lečenja predijabetesa i dijabetesa tipa 2 hrono ishranom je značajna i naša iskustva u radu sa pacijentima pokazuju da već nakon mesec dana primene principa hrono ishrane imamo poboljšanje vrednosti laboratorijskih parametara ali i opšteg stanja pacijenta. Pored regulacije nivoa šećera u krvi dolazi i do poboljšanja lipidnog statusa čime se značajno smanjuje rizik od komplikacija dijabetesa